Vodeći se tim, proizvodi Chrono.rs imaju, pored ostalih sastojaka i brašna mlevena u malim lokalnim mlinovima i začinsko bilje ručno ubrano u čistoj prirodi od strane lokanog stanovništva. Od sirovina koje dolaze iz uvoza (himalajska so, pirinčano brašno) biramo isključivo proizvode prve klase.
Chrono: Šansa za teško zapošljive grupe
Iako je u Evropskoj uniji 15.000.000 ljudi zaposleno u firmama koje rade po principima socijalne ekonomije, ovaj vid poslovanja u Srbiji još nije popularan. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1200 preduzeća koja ispunjavaju određenu socijalnu misiju.
Kako bi podržao socijalno preduzetništvo, stvorio pravni okvir za delovanje i pružio konsultantsku podršku, Edukacioni centar iz Leskovca je 2016. godine formirao Inicijativu za socijalno osnaživanje. Socijalno preduzeće „Chrono“ nastalo je u okviru ove inicijative.
„Chrono“ direktno zapošljava pojedince iz ranjivih grupa, uključuje ih u lanac nabavke sirovina i plasmana proizvoda, povećava njihovu vidljivost. Uz to, preduzeće kreira okvir za distribuciju istorodnih proizvoda iz neke buduće proizvodnje, koja bi, osim komplementarnosti proizvodnje, delila i vrednosti ove firme.
Chrono sve sirovine, kada god je to moguće, nabavlja lokalno, promoviše lokalne proizvođače i umetnike i kao dobavljače usluga ima druga socijalna ili društvenoodgovorna preduzeća, poput udruženja osoba sa invaliditetom i učeničke radionice pri srednjoj školi. Profit preduzeća reinvestira se u proizvodnju ili u programe za razvoj preduzetništva.
Posle izlaska na lokalno tržište preduzeće „Chrono“ planira izvoz, najpre u region, a zatim i dalje.
Trenutno pored osnovne palete proizvoda, mikseva brašna i začina i mikseva začinskog bilja, vredno radimo na razvoju krekera kao novog segmenta, gde bi pod idejom vodiljom ‘Zdravo, a ukusno’ tržištu ponudili 100% prirodnu i zdravu grickalicu, a sve, kao i do sada, promovišući lokalne umetnike i proizvođače sirovina.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji pogrešno interpretirano
Da bi neko pravno lice poslovalo po principima socijalnog preduzetništva, Evropska komisija je definisala nekoliko kriterijuma − mora da se bavi ekonomskom delatnošću, mora da postoji eksplicitni i primarni društveni cilj, mora da ima ograničenja u pogledu raspodele dobiti i/ili imovine, mora biti nezavisno, i mora da ima inkluzivno upravljanje.
Ipak, socijalno preduzetništvo kod nas je još nepoznat ili pogrešno interpretiran termin, koji „suštinski nema dodatnu vrednost kod najvećeg dela populacije“.
Socijalna preduzeća najčešće imaju upošljenike koji ne mogu da daju pun radni efekat, u njima se neguju drugačije vrednosti i radna kultura, te nisu konkurentna sa ostalim profitnim kompanijama, koje u uslovima minimalne zaštite radnog prava veoma često ne ispunjavaju minimalne zakonske obaveze u smislu radnog vremena, plata i osiguranja, te usled svega pomenutog imaju manji trošak radne snage po proizvodu, sa druge strane socijalna preduzeća nisu ni na koji način subvencionisana na kontu nepovoljnijeg položaja na tržištu.
